Predavači

Ljubica Radan
Osnivač i predsednik Vinske Akademije Srbije

Ljubica Radan, diplomirani inženjer agronomije-master, osnivač je i predsednik Vinske Akademije Srbije i Asocijacije somelijera, vinara i vinogradara Srbije. Osnovne i master studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, a takođe poseduje i WSET Level 3 sertifikat stečen u Londonu, kao i sertifikat Asocijacije Somelijera SAD-a.

Nakon završene obuke na najprestižnijoj vinskoj instituciji na svetu, Wine and Spirit Education Trust u Londonu, novembra 2015. godine postaje licencirani edukator za WSET obuke. Pored Vinske Akademije Srbije, takođe je predavač i na Vinskoj Akademiji Crne Gore kao i konsultant i saradnik u nekoliko vinarija u Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj.

Tokom svoje karijere radila je kao stručni saradnik na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u oblasti Menadžmenta proizvodnje vina. Tokom 2012. godine boravila je u Čileu na stručnom usavršavanju gde je radila kao asistent enolog u vinarijama Viña Errazuriz Dominguez, Itata Dolina, Čile i Underwater cellar-Casanueva, Bulnes, Čile. Nakon povratka iy Čilea, svoj rad i usavršavanje nastavlja u vinariji TRS u Iloku, Hrvatska, a potom 2013. godine odlazi u Austriju gde nastavlja svoj rad kao enolog u vinariji Winegut Schloss Halbturn, Burgenland. Inače vinarija koju poseduju naslednici velike carice Marije Terezije, u čijem letnjikovcu se upravo vinarija i nalazi.

Svoje iskustvo stekla je radom u različitim vinogradima i vinarijama, učešćem na projektima podizanja vinograda kao i ocenjivanjem vina na stranim i domaćim takmičenjima. Zvaničan je degustator i ocenjivač vina, registrovan na listi vinskih degustatora Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Tokom svog rada, sarađivala je i sa nekoliko web portala kao što je vino.rs, a svoja mišljenja i razne tekstove o vinu i vinogradarstvu pisala je u specijalizovanim časopisima za vino, kao i za dobro poznati list ‘Dnevnik’.

Trenutno učestvuje na projektu čiji je nosilac Vinska Akademija Srbije u saradnji sa Institutom za Ratarstvo i Povrtarstvo i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada. Projekat se bavi ispitivanjem i upoređivanjem terroir-a u vinogradima u Sremskim Karlovcima i Neštinu kao i njegovog uticaja na karakteristike vina na primeru sorte Graševina (klon SK 54).

dr Nemanja Tomić
Docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu

Nemanja Tomić je doktorirao 2016. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo gde je 2017. godine izabran u zvanje docenta i drži predmet Pića sa geografskim poreklom.

Autor je i koautor oko 25 naučnih publikacija od čega je sedam u časopisima sa međunarodne ISI liste među kojima treba istaći poglavlje pod nazivom Uticaj zemljišta na kvalitet i karakteristike vina objavljeno u monografiji Karakteristike zemljišta Niškog vinogradarskog rejona kao i naučni rad pod nazivom Terroir of the Tri Morave Wine Region (Serbia) as a Basis for Producing Wines with Geographical Indication objavljen u naučnom časopisu Geographica Pannonica.

Učesnik je Republičkog projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja RS pod nazivom: Transformacije geoprostora Srbije – prošlost, savremeni problemi i predlozi rešenja kao i učesnik međunarodnog bilateralnog projekta sa Kineskom Akademijom Nauka pod nazivom Comparative study of past climate changes at multi-timescale in East Asian monsoon region and Westerly zone. 

Osim navedenog, poseduje i sertifikat udruženja barmena Novog Sada (BarmeNS) o uspešno završenoj obuci, kao i WSET sertifikat o poznavanju vina i žestokih alkoholnih pića. Takođe je član komisije za ocenjivanje vina na nekoliko takmičenja u Srbiji.

Trenutno učestvuje na projektu čiji je nosilac Vinska Akademija Srbije u saradnji sa Institutom za Ratarstvo i Povrtarstvo i Poljoprivrednim fakultetom iz Novog Sada. Projekat se bavi ispitivanjem i upoređivanjem terroir-a Sremskih Karlovaca i Neština kao i njegovog uticaja na karakteristike vina na primeru sorte Graševina (klon SK 54).