Napisala ljubica RADAN

Vreme je za mlada vina!

U jeku mnogih priča o vinu, jedna uvek ostavlja dosta nejasnoća kad je u pitanju sama proizvodnja. Ali kad je samo uživanje u pitanju, raspoloženje je uvek prisutno. Reč  je o tzv. mladim vinima koja će vrlo uskoro preplaviti  vinoteke, restorane, vinarije.

Ime koje karakteriše ova vina jasno ukazuje da se radi o vinima  koja počinju da se konzumiraju najranije od svih sorti tj. u godini kad su i proizvedena i to svega dva meseca nakon proizvodnje. Otuda i naziv za ovakva vina ‘mlada vina’.

Pod nazivom ‘mlada vina’ obično se podrazumevaju crvena vina, mada su u nekim zapadnim zemljama u mlada vina uvrstili i pojedina bela vina. Iako većina ljubitelja vina zna da se veliki broj belih i roze vina pije već posle Nove godine i treba da se popiju do godinu dana ili nešto malo duže, ne treba ih mešati sa tzv. mladim vinima. Naime, mlada vina izlaze na tržišta pre svih jer nemaju mogućnost odležavanja, a njihova lepota ističe se upravo u toj najranijoj mladosti i traje svega nekoliko meseci. To znači da ovakva vina treba popiti već do proleća jer nakon toga postaju zamorena, gube svoje arome i lepršavost koja ih krasi.

Tehnološki postupak koji se primenjuje prilikom proizvodnje ovakvih vina jeste tzv. karbonska maceracija. Proces se sastoji od maceracije celih grozdova pod uticajem ugljen-dioksida (CO2) zbog čega i nosi naziv karbonska maceracija.

Postupak teče tako što se u tank pre samog procesa ubacuju celi grozdovi, bez muljanja grožđa što je uobičajeno kod konvencionalne proizvodnje vina. Dakle, nemamo odvajanje šire i pokožice. U postupku karbonske maceracije, manji deo grozdova koji je na dnu se pod težinom ostalih grozdova blago izgnječi, pa deo šire koji iscuri počinje da fermentiše. Tokom fermentacije se izdvaja CO2 koji uz CO2 koji je upumpan u tankove, čini prostor u tanku zasićenim ovim gasom. Pod veliki zasićenjem,  kvasci moraju da obave proces fermentacije unutar same bobice. Ovim postupkom podstiče se izdvajanje velike voćnosti i aromatičnost bez izdvajanja gorkih materija od tanina. Time ova vina imaju izraženiju voćnost i aromatičnost, bez gorčine i težine na nepcima. Krajnji rezlutat jesu upravo lagana, lepršava, ne taninska vina, bez gorčine i punoće. Ovakvi postupci su idealni kod manje taninskih sorti i sorti koje ne mogu da daju velika vina, kao što je Portugizer ili Game.

Mlada vina nemaju potencijal odležavanja i nikad neće postati velika, ali svakako da imaju svoje mesto među ljubiteljima. Ona su proizvedena za svakodnevno uživanje i brzu potrošnju. Vina drugačijeg stila  u odnosu na moćna, puna vina koja, složićete se, nisu za svaki dan, a ni za svakoga.

Svake godine, trećeg četvrtka u novembru, u Francuskoj se obeležava dan mladog vina Beaujolais Nouveau. Božole je mlado crveno vino napravljeno od sorte grožđa Game. Prema francuskom zakonu, vino se pušta u promet minut nakon ponoći, samo nekoliko nedelja nakon što je grožđe obrano. Proslave se održavaju širom zemlje i šire kako bi se proslavilo prvo vino u novoj sezoni.

Ovakva proslava takođe postoji u Srbiji gde se slično mlado crveno vino proizvodi od sorte grožđa Portugizer.

Vinska Akademija Srbije

Janka Čmelika 18

21000 Novi Sad

Srbija

 

+381 63 8633122

skola.vina@gmail.com

Pratite nas na društvenim mrežama

Imate pitanje?

Kontaktirajte nas za sve željene informacije. Naš tim je uvek tu da Vam u najkraćem mogućem roku odgovori na sva pitanja.

Close Menu